Kalemljenje kaktusa

Kalemljenje voćki na našim prostorima je uobičajena procedura, ali da li ste znali da se i kaktusi mogu kalemiti? 

Razlozi za kalemljenje su razni:

• Spororastućim vrstama se kalemljenjem ubrzava rast.

• Bezhlorofilnim jedinkama se omogućava opstanak tako sto se kaleme na kaktuse koji imaju normalnu količinu hlorofila, te na taj način bezhlorofilna jedinka crpi hranljive materije iz hlorofilne baze.

• Kaktusima sa osjetljivim korijenom kalemljenjem se smanjuje šansa za trulenjem

• Kalemljeni kaktusi često imaju gušće i duže dlačice i bodlje

• Kalemljenjem se dobijaju zanimljive i neobične jedinke

Baza za kalemljenje su obično hilocereusi, trihocereusi, cereusi i mirtilokaktusi. Nakalemljeni kaktusi (plemke) su obično gimnokalicijumi sa variegacijom (prva slika), ali mogu biti i bilo koji drugi kaktusi. Što su baza i plemka srodniji i sličniji kaktusi, to će kalem biti kompatibilniji i dugovječniji. 

Ukoliko se odlučite za kalemljenje, osim plemke i baze biće vam potrebni tanak, oštar nož/skalpel i gumice. 

Prvo prerežete bazu i kosim rezom ukrug prerežete rubove rebara. Kako to treba da izgleda, pogledajte na slikama ispod (Slike preuzete sa interneta).

Na isti način obradite i plemku. Po potrebi još jednim tankim rezom poravnajte bazu, i zatim pristupite spajanju baze i plemke tako sto ćete obratiti pažnju da se provodni snopići baze i plemke poklope. To sve pričvrstite gumicama. Za par dana ili sedmica kada baza i plemka srastu skupa skinite gumice. 

Idealno bi bilo da kalemljenje obavite tokom ljeta kada je vazduh topao i suh, jer se tako smanjuje vjerovatnoća za pojavu truleži ili napade insekata. 

Jedan od najpoznatijih kalemljenih kaktusa je Hibotan ili mooncactus. Razvio ga je poznati ekspert Watanabe tako što je razvio bezhlorofilnu verziju gymnocalyciuma mihanovichii i nakalemio ga na hylocereus undatus. 

Kalemljeni kaktusi su relativno kratkoga vijeka zato što kad-tad dođe do odvajanja plemke od baze zbog neujednačenog rasta. Takođe, ovakvi kaktusi su skloniji trulenju i napadima insekata, pogotovo uz liniju izmedju baze i plemke. Ipak, to ne mora da bude tragedija, jer se i baza i plemka mogu ponovo iskoristiti za neka buduća kalemljenja.

U svijetu uzgajivača i kolekcionara kaktusa postoje dvije struje: prva koja podržava i praktikuje kalemljenje kaktusa, i druga koji prezire tu praksu. Ja pripadam drugoj struji. Ovakvi kaktusi mi nisu privlačni iako mi je prvobitno sama ideja kalemljenja bila fascinantna. Ne sviđa mi se ideja sakaćenja zdravog kaktusa radi održavanja jedinke koja inače nije u stanju sama da preživi, ili još gore kada je to kalemljenje zbog čisto estetskih razloga - a i ta estetika je prilično upitna jer nastali hibridi rijetko kad izgledaju lijepo i proporcionalno. Ipak, poštujem činjenicu da su mnogima kolekcionarima kalemljeni kaktusi lijepi i zanimljivi, te sam odlučila da napišem nešto i na tu temu. Uprkos mome ličnom stavu prema ovoj praksi, nadam ste čitajući ovaj tekst naučili nešto novo, što na kraju krajeva i jeste cilj ovoga bloga.